Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Platni bilans i devizni kursevi". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

Visoka poslovna škola strukovnih studija

Novi Sad

Seminarski rad iz predmeta Osnovi Ekonomije

TEMA:

Platni bilans i devizni kursevi

Milan Radojičić 81/08PB

Novi Sad, decembar 2008.

Uvod

Platni bilans dobija sve više na značaju u današnjem globalnom svetu, tako da se njime meri otvorenost jedne ekonomije.

Sam pojam devizni kurs treba da utvrdi da li je neka valuta precenjena ili potcenjena. npr.Uzmimo primer čoveka koji se najpre popne uz nasip od dva metra, a zatim se spusti tri metra. Da li će se udaviti ili neće zavisi ot toga gdje se nalazio pre nego što se počeo penjati.

1.Platni bilans

Platni bilans je sisitematski pregled transakcija domaće zemlje sa inostranstvom,odnosno domaćih rezidenata sa nerezidentima, određenom vremenskom razmaku, obično u toku jedne godine. Taj pregled obuhvata međunarodno kretanje roba,usluga i kapitala, bez obzira na to kada će se plaćanje efektivno izvršiti. Značaj platnog bilansa je veliki. On odlikava položaj domaće zemlje u međunarodnim ekonomskim odnosima. Nosiocima domaće ekonomske politike služi kao izvor informacija za preduzimanje mera kako bi taj položaj bio što povoljniji.

1.1 Struktura platnog bilansa

Platni bilans se može presecati na različite načine. Sa stanovišta nosilaca ekonomske politike najvažniji pojmovi koji se dobijaju tim presecanjem su tekući bilans i bazni odnosno osnovni bilans. U tekući bilans spadaju: trgovinski bilans u kome se beleže uvoz i izvoz robe, zatim izvoz i uvoz usluga (bilans nevidljive trgovine), koji zajedno čine bilans roba i usluga. Osnovini bilans čine tekući bilans i kretanje dugoročnog kapitala. Za nosioce ekonomske politike ključni izvor informacija je tekući bilans. Po njemu se ocenjuje da li je platni bilans u ravnoteži. Ispod linije kojom se izdvaja tekući bilans ostaje kapitalni bilans. S obzirom na načelo dvostrukog knjigovotstva po kome se vodi platni bilans, saldo tekućih bilansa i saldo kapitalnog bilansa su u apsolutnim iznosima jednaki, ali su im predznaci suprotni.U kapitalnom bilansu su kretanja dugoročnog i kratkoročnog kapitala i promene u monetarnim rezervama.

1.2 Stanje platnog bilansa

S obzirom na to da se platni bilans vodi po načelu dvostrukog knjigovodstva, svaka ulazna stavka mora imati izlaznu protivstavku tako da je on tehnički uvek u ravnoteži. Da bi se izbegle zabune koje su inače česte, valja imati u vidu da se u platnom bilansu beleži novčani izraz stavki: kretanje kupovne moći po raznim osnovima. Stavke koje znače priliv kupovne moći(credit), imaju predznak plus, a stavke koje znače odliv kupovne moći (debit), nose predznak minus. Drugim rečima platni bilans ne zapisuje kretanje relativnih vrednosti, tj. robe i usluga, nego samo njihov novčani izraz. Inače, izvoz znači odliv realne vrednosti iz domaće privrede, a uvoz znači priliv realne vrednosti iz inostranstva.

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]